Najglasniji protivnici namere da se organizuje popis u Crnoj Gori u toku prošle godine bili su predstavnici opozicije (izjašnjavajući se procrnogorski), koji su tvrdili da sadašnja vlada, pod uticajem Srbije, namerava da utiče na rezultate popisa u korist onih koji se u Crnoj Gori deklarišu kao Srbi. Polovina analiziranog medijskog sadržaja je imala negativan sentiment prema nameri da se popis održi u toku 2021, dok su preostale dve četvrtine ili podržavale nameru ili bile neutralne.
Približno 40 posto od 554 objava koje je analizirao DebunkEU.org označene su kao problematične. Ova je tema (bila) veoma politizovana- glavna poruka koju su saopštavale obe strane je da se “popisom manipuliše”. Oni koji su podržavali nameru da se popis stanovništva održi optuživali su bivšu vladu da je manipulisala rezultatima od pre deceniju, dok su oni koji su se protivili nameri izrazili bojazan da će to učiniti sadašnja većina. Članovi vlade u medijskim objavama zadržali su neutralan odnos prema nameri da se održi popis, dok je nameru snažno podržavao samo deo trenutne većine.
Popis, uobičajena statistička procedura najčešće organizovana jednom u deceniji, u Crnoj Gori je trebalo da bude održana 2021. Podaci prikupljeni na ovaj način su osnov za brojne politike u državi. Međutim, ovo je bilo i dalje jeste, veoma osetljivo pitanje, koje se obično doživljava kao prilika za nacionalno prebrojavanje.
Nakon što su DPS i njeni partneri izgubili većinu na parlamentarnim izborima 2020. godine prvi put od nezavisnosti Crne Gore, popis je predstavljen kao instrument kojim se utvrđuje veličina procrnogorskog i prosrpskog tabora, te koja strana ima više političkog uticaja. Ovo je statističku proceduru pretvorilo u „biti ili ne biti važan“ za obje „strane“ – onu „procrnogorsku“ koja se tome oštro protivila i „prosrpsku“ koja je podržavala ideju održavanja popisa. Stranke koje predstavljaju srpski narod u Crnoj Gori tvrde da je posljednji popis izmanipulisan od strane tadašnje procrnogorske većine. Kažu da je kao rezultat političkih pritisaka na građane značajno manji broj osoba koji se dentifikuju kao Srbi.
Ova analiza je obuhvatila 554 objave u period od 1. septembra do 30. novembra 2021 u medijima na Balkanu. U ovom periodu interesovanje za ovu temu je doseglo vrhunac u toku septembra uglavnom zbog dve činjenice: protesta protiv ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju i drugo, jer je Vlada usvojila Nacrt Zakona o popisu i na taj način se održavanje popisa učinilo izvesnijim, što je podstaklo debate između zagovornika i protivnika. Ukupno 210 medijskih objava, ili približno 40 posto sadržaja, je označeno kao obmanjujuće. Više od polovine objava su dezinformacije, dok je ostatak misinformacije- nepotpune ili pogrešne informacije.
Velika većina analiziranog sadržaja je objavljena u crnogorskim medijima (približno 80 procenata), dok su sledeći na listi po količini objava mediji iz Srbije, sa približno 15 procenata. Međutim, ako se izdvoji samo lažan i obmanjujući sadržaj, istraživanje je pokazalo da je dve trećine objavljeno u Crnoj Gori, dok je čak trećina iz medija u Srbiji.
Najčešća poruka problematičnih medijskih objava je da se “popisom manipuliše za sticanje političke koristi”, i ovaj su argument koristili i oni za i oni protiv organizovanja popisa. Protivnici popisa su tvrdili da “zvanični Beograd insistira” na popisu, da on “neće ispuniti profesionalne standarde”, kao i da će se “rezultatima manipulisati”. Sa druge strane, zagovornici popisa su tvrdili da je “prethodna većina manipulisala rezultatima u prošloj deceniji”, kako bi smanjila broj ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi, i da bi “odlaganje popisa uskratilo Srbima prava koja im pripadaju”.
Približno polovina ukupnog sadržaja je imala negativni sentiment i uglavnom su ga izražavali predstavnici tzv. pro-crnogorskog bloka sastavljenog dominantno od partija koje su činile prošlu većinu, te nadalje predstavnici NVO, neke zapadne diplomate i zvaničnici.
Neutralni sadržaj je uglavnom podrazumevao objave o administrativnim procedurama povezanim sa popisom i njih su najčešće saopštavali članovi vlade. Sa druge strane, partije koje predstavljaju Srbe u Crnoj Gori i koje su podržavale vladu, su snažno zagovarali organizovanje popisa stanovništva.
U ovom istraživanju činjenica da popis nije organizovan je predstavljala prednost jer je samo odvijanje događaja pokazalo da su neke od iznetih tvrdnji netačne. Takav je bio i slučaj sa izjavom predsednika Srbije, Aleksandra Vučića koja je analizirana u ovom istraživanju.
Drugi primer koji je takođe bio deo ove analize se odnosi na autorski tekst objavljen na crnogorskom sajtu “portalanalitika.me”. Ovaj je slučaj interesantan zbog nekoliko činjenica, uključujući i to da iako autorski tekstovi daju veću slobodu da se interpretiraju događaji, to nikako ne znači da se ne trebaju pridržavati pravila profesionalnog novinarstva.
U toku navedena tri meseca, približno šest objava u crnogorskim i srpskim medijima se odnosilo na popis koji na kraju nije ni održan. Približno četiri od deset tekstova su bili pogrešni ili obmanjujući. Iako je većina sadržaja objavljena u Crnoj Gori, primećeno je interesovanje i medija u Srbiji za ovu temu- trećina dezinformacija je došlo iz susedne zemlje. Ni zagovornici ni protivnici nisu uspeli da dokažu da će ova vlada ili da je prošla vlada manipulisala rezultatima popisa. Ono što su uspeli da urade je da podriju svaki pokušaj da se popis održi bez političkog uplitanja koje će narušiti njegovu kredibilnost a za koji se, ni par meseci pošto je uzorak prikupljen, još uvek ne zna kada bi mogao biti održan.
Ova analiza je sprovedena u okviru projekta koji finansira Savezna Vlada Nemačke.